Vodič za Laponiju – šta možete iskusiti za 4 dana

Finska Laponija – okrug je na severu Finske, poznat po oštrijoj zimi, polarnoj svetlosti, narodu Sami, Arktičkom krugu i mestu gde se nalazi zvanična rezidencija Deda Mraza. Laponija obuhvata delove Norveške, Švedske, Finske i Rusije i predstavlja jednu od najređe naseljenih oblasti.

Glavni grad okruga “Finska Laponija” je Rovaniemi, sa oko 50.000 stanovnika. Tokom Drugog svetskog rata grad je bio potpuno uništen, a nakon toga usledila je njegova obnova, za koju je najzaslužniji arhitekta Alvar Alto. S obzirom na to da je 90% grada bilo uništeno, novi plan gradnje predviđao je izgled u obliku glave i rogova irvasa, kao simbola ove oblasti. Grad je u potpunosti obnovljen i danas predstavlja kulturno i administrativno sedište i značajan turistički centar oblasti.

Kroz Rovaniemi protiče reka Kemijoki, najduža u Finskoj. Veoma je bogata ribom, posebno lososom, koji je specijalitet u mnogim restoranima. Jedan od simbola grada je most “Lumberjack candle”, koji podseća na dve sveće, odakle i naziv istog.

Laponija pruža brojne mogućnosti, a mi smo za četiri dana uspeli da obiđemo nekoliko divnih lokacija, doživimo neponovljiva iskustva i stvorimo uspomene za ceo život. U nastavku teksta ostavljam vam VODIČ ZA LAPONIJU i šta doživeti u ovoj neverovatnoj zimskoj bajci.

Santa Claus Village (Deda Mrazovo selo)

Kancelarija i zvanična rezidencija Deda Mraza nalazi se u blizini grada Rovaniemi, u Deda Mrazovom selu, a ovaj simpatični dekica je tu tokom cele godine. Možete ga posetiti bilo kada. Dočekuje decu i odrasle, čita njihova pisma, kojih je na hiljade svake godine i ispunjava božićne i novogodišnje želje.

Ulaz u selo, kao i poseta Deda Mrazu se ne naplaćuje, a gužve za upoznavanje najpoznatijeg stanovnika sela su velike, pa morate biti strpljivi i sačekati svoj red.

Kada uđete u kancelariju snimanje i slikanje vašim telefonom je zabranjeno. To će učiniti njegovi pomoćnici, a ukoliko želite, možete kupiti sliku i video koji su oni napravili. O našem susretu sa Deda Mrazom i ostalim sadržajima u selu pisala sam detaljno u posebnom postu “Laponija – posetite magično Deda Mrazovo selo”.

Lov na polarnu svetlost

Posebna želja pre polaska u Laponiju bila mi je da vidim polarnu svetlost (auroru borealis). S obzirom na to da se radi o prirodnom fenomenu, čista je sreća da li ćete je videti, jer to zavisi od mnogo faktora. Bitno je da je nebo vedro, da nema veštačkog osvetljenja, kao i da postoji aktivnost aurore.

Aurora borealis (na južnom polu se ova prirodna pojava naziva aurora australis) nastaje tako što naelektrisane čestice Sunca udaraju u Zemljinu magnetosferu, putuju do gornjih slojeva atmosfere, gde se sudaraju sa atomima kiseonika i azota.

Stakleni igloi, kojih ima u ponudi mnogih rizorta na severu Finske, idealno su mesto za posmatranje polarne svetlosti iz udobnosti smeštaja, ukoliko nemate u planu da idete organizovano na izlet. Nalaze se u šumama, i u okviru same smeštajne jedinice postoje alarmi koji se aktiviraju ukoliko se pojavi mogućnost da se na nebu iznad vas uoči aurora borealis. Takođe, možete i sami instalirati neku od aplikacija koje vas obaveštavaju kada postoji šansa da se ovaj prirodni fenomen javi.

Međutim, s obzirom na to da smo bili smešteni u privatnom apartmanu, u centru grada, kako bismo povećali šansu da je vidimo, pre puta smo preko lokalne agencije (njih ima u velikom broju u Rovaniemiju, sa ponudom različitih izleta) rezervisali turu “Lov na auroru”. Tako smo se dan nakon dolaska u Rovaniemi upustili u pravu malu avanturu, sve do šuma Švedske.

Naime, kada smo stigli u Finsku, vreme nije obećavalo, bilo je oblačno i nisu bile velike šanse da se polarna svetlost pojavi. Međutim, vodič nas je vozio sve do Švedske kako bismo došli do mesta gde je aurora vidljiva. Sve vreme je bio u kontaktu sa radnicom agencije, od koje je tokom noći dobijao informacije gde je najbolje mesto da se aurora uoči.

I uspeli smo!

Negde u šumama Švedske, posle dva i po sata vožnje, aurora se pojavila. Aktivnost nije bila jaka, ali smo uspeli da je vidimo. Čak i kada je golim okom slabije vidljiva, kao što je bilo u našem slučaju, na kameri svetlost i boje više dolaze do izražaja i prave zaista nestvaran prizor. Ne mogu da zamislim kako izgleda kada je aktivnost intenzivnija.

Putem aplikacije GetYourGuide ili u nekoj od lokalnih agencija u gradu možete izabrati jednu od mnogobrojnih tura koje su u ponudi. Mi smo se odlučili da to bude vožnja kombijem sa manjim brojem ljudi (8). Osim ove, dostupne su i autobuske ture, ture prilagođene porodicama sa malom decom i brojne druge.

S druge strane, ukoliko ne želite da plaćate ovaj izlet, najbolje mesto za posmatranje aurore u Rovaniemiju je iza muzeja “Arktikum”. Instalirajte neku od aplikacija, kako biste dobili obaveštenja o mogućnosti da se polarna svetlost pojavi. I budite na pravom mestu u pravo vreme.

Aurora borealis je iskustvo koje zaista vredi doživeti.

Arctic SnowHotel & Glass Igloos

Hotel od leda pokupio je sve moje simpatije sa ovog putovanja u Laponiju. Veličanstven poduhvat koji se ponavlja svake godine.

Arctic SnowHotel & Glass Igloos udaljen je oko 30 kilometara od Rovaniemija i putem njihovog zvaničnog sajta možete rezervisati posetu (prevoz, obilazak sa vodičem, ručak/večeru) ili možete sami doći do hotela i na licu mesta kupiti ulaznice (cena iznosi od 35 evra/odrasli – 17e/deca pa naviše, zavisi od toga šta izaberete).

Naša odluka bila je da unapred rezervišemo prevoz, ulaznice i ručak preko sajta hotela. To nam je olakšalo odlazak, jer javnog prevoza do ovog hotela nema.

Istorija Arctic SnowHotel-a

Po dolasku, najpre smo imali kratko predavanje i od vodiča saznali osnovne informacije o istoriji ledenog hotela. Naime, hotel od leda se iznova gradi svake godine. Gradnja počinje početkom novembra, jer se s’ proleća, kada temperature porastu, prethodni hotel otopi. Do sada je izgrađeno 18 hotela, koje su posetili turisti iz preko 100 zemalja sveta.

Led za izgradnju se u martu vadi iz zaleđenog jezera i u zamrzivačima čuva do naredne sezone (ovo je neophodno, jer u novembru nema dovoljno snega i leda za izgradnju). Potrebno je oko mesec dana da bi se hotel napravio, a otvaranje je 15. decembra svake godine. Moguće ga je posetiti sve do 31. marta, kada se zatvara i počinju pripreme za sledeću sezonu.

Arctic SnowHotel poseduje deset soba i deset apartmana, kapelu gde se održavaju venčanja, ledeni restoran i bar. U baru možete popiti alkoholne i bezalkoholne koktele, koji se služe u ledenim čašama. Vrlo interesantan način da se posluži piće. Ispred hotela se nalazi sauna.

Svaka prostorija je pravo remek-delo, u kome učestvuje mnoštvo umetnika, a teme se menjaju, tako da hotel nikada ne izgleda identično kao prethodne godine.

“Kota” restoran, u stilu tradicionalne finske kolibe, pored Arctic SnowHotel-a, mesto je gde se možete ugrejati i probati ukuse lokalne kuhinje – meso irvasa i specijalitete od lososa.

Hotel od leda me je posebno oduševio, a okolina je jednako lepa. Savršena belina i prizor koji podseća na razglednice iz detinjstva. Uživali smo u svakom trenutku provedenom na ovoj čarobnoj lokaciji.

Husky safari

Dan kada sam u potpunosti izašla iz svoje zone komfora. Svako ko me poznaje, zna koliki strah imam od pasa. A jedan dan proveli smo upravo u njihovom društvu. Jedna od najvećih avantura koju smo doživeli na ovom putovanju jeste “husky safari” – vožnja sankama koje vuku haskiji.

Haskiji su psi posebno uzgojeni za preživljavanje u polarnim uslovima i najbolje se osećaju na -20 stepeni C. Nervozni su samo kada im je dosadno i kada se ne kreću dovoljno. Obožavaju sneg i trčanje u zaprezi. Postoje dve vrste haskija – krupniji sibirski i manji aljaski.

Mi smo se družili sa aljaskim haskijima. Nakon što smo stigli na farmu gde odgajaju pse, radnik nam je najpre objasnio kako se upravlja sankama. Zatim smo se družili sa psima, čuli priče o tome kako ih čuvaju i brinu o njima, a potom krenuli u nezaboravnu avanturu, kroz predivne predele Laponije.

Tura koju smo uplatili obuhvatala je vožnju u dužini od 5 kilometara, što vremenski iznosi oko 15 minuta, dok cela tura traje nekoliko sati. Ispred sanki koje vuku haskiji nalazi se radnica farme na motornim sankama koju haskiji prate. Na pola puta pravi se pauza za slikanje, dok se psi igraju u snegu. Po povratku, imate vremena za još malo druženja sa njima. Neponovljiv osećaj.

“Arktikum” – muzej nauke

Najpoznatiji muzej u Rovaniemiju je “Arktikum” – muzej nauke. Interaktivni muzej gde možete saznati mnogo o Arktiku i prirodi ovog kraja, narodu Sami (Laponci), koji od davnina žive na ovim prostorima, aurori borealis…

Na samom ulazu u Arktikum nalazi se prelep ogroman kamen – ametist. I to nije slučajno. Naime, oko 100 km od Rovaniemija postoji rudnik ametista i ukoliko ste ljubitelji dragog kamenja možete ga obići, neke od agencija imaju u svojoj ponudi posetu ovom rudniku.

Što se samog muzeja tiče, deci je veoma zanimljiv, jer se na interesantan način mogu saznati brojne činjenice, npr. Da li polarni medvedi jedu pingvine? Pogledajte pažljivije sliku ispod da biste saznali odgovor.

Deo muzeja posvećen je najpoznatijem prirodnom fenomenu ovih krajeva – polarnoj svetlosti. Tako smo saznali da se aurora borealis može pojaviti u četiri primarne boje i to kao zelena, crvena, plava i ljubičasta, kao i da u zavisnosti od visine gde dolazi do sudara čestica, zavisi i boja aurore. Videli smo kako izgleda odeća naroda Sami, saznali kako je izgledala obnova Rovaniemija nakon stradanja u Drugom svetskom ratu, te koje životinje žive na ovim prostorima.

Zanimljiv muzej, koji vredi posetiti.

Hokej na ledu

Poslednje večeri u Rovaniemiju prisustvovali smo utakmici hokeja na ledu, koju smo prvi put gledali uživo. Bodrili smo lokalni tim “ROKI”.

Hokej na ledu nastao je u Kanadi u XIX veku, igra se između dve ekipe, a svaka od njih ima po šest igrača na terenu (uključujući golmana). Utakmica se igra u tri dela od po 20 minuta, a pauza između svake trećine je 15 minuta. Igra je vrlo dinamična i zanimljiva, mada moram priznati da nisam mogla odmah shvatiti sva pravila igre. Na utakmicama hokeja na ledu ne postiže se mnogo golova, a ova se završila rezultatom 3 : 0 za domaći tim.

Osim toga, te večeri, nebo nas je još jednom počastilo veličanstvenim prizorom.

Laponija je nesvakidašnja destinacija, drugačija od naših krajeva, deo sveta koji me je oduševio i fascinirao, a i podsetio na detinjstvo, kada smo uživali u grudvanju i sankanju tokom zimskih meseci, kada smo za Novu godinu slali razglednice i sa nestrpljenjem očekivali iste.

Stoga i ne čudi što je jedan od najvećih utisaka našeg sina bila vožnja sankama po gradu i bezbrižno igranje u snegu na dečijem igralištu. Podsetnik kako nam je malo potrebno za sreću.

Kako vam se vodič za Laponiju dopao? Da li ste poželeli da posetite ovu oblast Finske? Pišite u komentarima.