Kopenhagen – šta obići u gradu najsrećnijih ljudi na svetu

Kopenhagen – šta obići?

Najsrećnija nacija na svetu, najskuplji grad, treći najstariji zabavni park na svetu, najlepše bajke Hansa Kristijana Andersena, grad bicikala, Vikinzi, Lego kockice… Hygge.

Dobro došli u Dansku, dobro došli u Kopenhagen!

Kopenhagen

Smešten na ostrvima Zeland i Amager, Kopenhagen je glavni grad Kraljevine Danske još od XV veka. Nekadašnje vikinško ribarsko selo, danas broji oko 660.000 stanovnika i najvažniji je ekonomski, kulturni i politički centar zemlje. Od švedskog grada Malmea deli ga moreuz Eresund, a povezani su fascinantnim Eresundskim mostom.

Kopenhagen važi za jedan od najskupljih gradova na svetu, ali avio karte za ovu destinaciju povremeno se mogu naći po veoma niskim cenama, posebno u zimskim mesecima. Mi smo povoljne karte na relaciji Sofija – Kopenhagen – Sofija kupili dva meseca ranije u odnosu na termin putovanja, koji je bio u novembru i nismo se mnogo dvoumili da li da ovaj grad posebne energije uvrstimo u našu putničku listu.

Aerodrom u Kopenhagenu

Međunarodni aerodrom Kopenhagen, poznat i kao Kastrup, prema istoimenom predgrađu u kom se nalazi, od centra Kopenhagena udaljen je 8 km i odlično je povezan sa gradom. Za dolazak do centra možete koristiti metro, i to liniju metroa M2, koja kreće od samog aerodroma (cena karte iznosi 4e po osobi u jednom pravcu). Za svega 15ak minuta bićete u centru i diviti se lepoti grada.

Pre nego što vam opišem naš boravak u prestonici Danske, ostaviću vam par korisnih i zanimljivih informacija:

• u Danskoj sve možete platiti platnim karticama, a na nekim mestima uopšte ne primaju papirni novac
• danska valuta je kruna (DKK) i trenutno je 1 evro = 7,5 danskih kruna
• kao i u većini evropskih gradova, odlična opcija za obilazak grada je kupovina copenhagencard, koja uključuje javni prevoz i ulaz u brojne znamenitosti
• Kopenhagen ima veći broj bicikala nego stanovnika, a više od 50% stanovnika Kopenhagena svakodnevno na posao ide biciklom
• čuvene Lego kockice izmislio je Danac Ole Kirk Kristijansen u gradu Bilundu u Danskoj 1949. godine
• iako je u Danskoj umerena klima, sa blagim zimama i hladnijim letima, naš utisak je da je hladnije nego u Srbiji i često duva vetar, te se dobro obucite
• lokalno stanovništvo ćete prepoznati po tome što i u novembru sede u baštama restorana i nose samo džempere
• Danska se nalazi u istoj vremenskoj zoni kao i Srbija

Kopenhagen – šta obići

Putovanje u Dansku smo organizovali u novembru i uprkos tmurnom vremenu, bilo je ovo jedno od najlepših putovanja tokom kog smo videli drugačiju arhitekturu, upoznali se sa istorijom Danske i spoznali jedan novi koncept življenja – hygge.

Znamenitosti koje smo tokom boravka u Kopenhagenu posetili su:

• Gradski trg i gradska većnica
• Stroget – glavna pešačka ulica
• Rozenborg zamak (Rosenborg castle)
• Nyhavn – nova luka
• Nacionalni muzej Danske
• Statua Mala sirena
• Crkva Svetog Albana i fontana Gefion
• smena straže ispred Amelienborg palate
• Okrugli toranj
• Eresundski most i Malme

Što se samih znamenitosti u gradu tiče, sve se nalazi na pešačkoj distanci i nije neophodno koristiti javni prevoz. Stoga smo i mi u obilazak grada krenuli od lokacije koja je bila najbliža hotelu u kome smo bili smešteni.

Gradski trg i gradska većnica

Gradska većnica Kopenhagena nalazi se na istoimenom prostranom trgu. Izgradnja ove velelepne zgrade u nacionalnom romantičnom stilu, po uzoru na gradsku većnicu u italijanskoj Sijeni, završena je 1905. godine, i njome dominira kula sa satom.

Na Gradskom trgu nalazi se i Scandic Palace hotel koji svojom arhitekturom posebno privlači pažnju turista, muzej Hansa Kristijana Andersena, kao i zanimljiva fontana kao centralna tačka trga.

Stroget – glavna pešačka zona

Na Gradski trg nastavlja se ulica Stroget – glavna pešačka zona u gradu. Prepuna je kafića, suvenirnica, brojnih prodavnica i luksuznih radnji, što i ne čudi, s obzirom na to da ova ulica predstavlja jednu od najdužih pešačkih zona u Evropi.

Pravo je mesto za uživanje u razgledanju izloga, ispijanju kafe, za pauzu za ručak ili samo brzi predah od obilaska atrakcija.

Espresso house je lanac kafeterija na mnogim mestima u gradu gde možete popiti kafu ili probati savršeno dansko pecivo.

Na svakom koraku oseća se pozitivna atmosfera, tako da se ovde možete zadržati i nekoliko sati. Mi smo laganom šetnjom ovom ulicom, razgledajući izloge nekih od najlepših prodavnica koje sam videla, došli do sledeće veoma značajne lokacije, koja nam je bila na spisku za posetiti u Kopenhagenu. Rozenborg zamka.

Rozenborg zamak – čuvar kraljevskog blaga u srcu Kopenhagena

Rozenborg zamak sagradio je u XVII veku danski kralj Kristijan IV kao svoju letnju rezidenciju i palatu za uživanje.

Kraljevske odaje, portreti, kraljev privatni kabinet za pisanje, kupatilo, kao i ostale prostorije dvorca, očuvani su do danas i dočaraće vam život i raskoš kraljevske porodice.

Glavna odaja zamka je Velika sala (ili Viteška dvorana), koja privlači najveću pažnju posetilaca. U njoj se nalazi kraljevski presto, sa tri srebrne figure lava u prirodnoj veličini, koji predstavljaju čuvare straže. Na zidovima ove odaje postavljene su tapiserije koje prikazuju rat između Danske i Švedske.

Nakon obilaska spratova, gde vreme kao da je stalo i imate osećaj da ste nakratko bili kraljevi podanici, spuštamo se do podruma zamka, u kom nas čeka pravo blago. Trezor, prostorija u podrumu zamka, čuva fascinantne dragulje i krune danskih kraljeva i kraljica. Krune su poslednji put za krunisanje korišćene 1840. godine, dok se krunski dragulji i danas koriste, te predstavljaju jedini nakit u svetu koji je izložen javnosti, a istovremeno je u kraljevskoj upotrebi.

Oko zamka se nalazi Kraljeva bašta (The King’s garden), prelepi park sa uređenim vrtovima i dečijim igralištem, a u neposrednoj blizini su i Botanička bašta i Prirodnjački muzej.

Ulaz u Rozenborg zamak košta 140 DKK (oko 20 evra). Prilikom kupovine ulaznice dobićete tačno vreme ulaska u zamak, a obilazak traje oko sat vremena.

Nyhavn (nova luka)

Nakon obilaska Rozenborg zamka nastavljamo do najpoznatije i najposećenije lokacije u gradu – Nyhavn-a ili “nove luke”. Lokacija koja se ne zaobilazi u Kopenhagenu, a verovatno ćete joj se više puta vraćati i uživati u šarenilu i lepoti koje pruža.

Nyhavn je osnovao kralj Kristijan V, u periodu od 1670. do 1673. godine, a prepoznatljiva je po kućama jarkih boja. Poznati danski pisac bajki, Hans Kristijan Andersen, nekada je živeo u ovom kraju i to punih 18 godina. Danas, Nyhavn predstavlja jednu od glavnih turističkih atrakcija u gradu, mesto sa brojnim kafićima i restoranima. Ukoliko želite, možete se provozati kanalom, kojim dominiraju čamci i brodići.

Atmosfera koja vlada u samoj luci, posebno u vreme predbožićnih i novogodišnjih dana neponovljiva je, jer već početkom novembra na ovoj lokaciji počinje božićni market. Stoga, ukoliko Kopenhagen posetite u ovom periodu moći ćete da uživate i u prazničnim čarolijama.

Agencije koje nude vožnju kanalom nalaze se u samoj luci, a istu možete rezervisati i putem sajta getyourguide. Iako Kopenhagen generalno ne važi za lokaciju koju turisti posećuju kao neke druge, u Nyhavn luci je uvek velika gužva.

Nacionalni muzej Danske

Nakon kratkog obilaska oblasti Nyhavn, kojoj smo se i sutradan vratili, požurili smo da pre zatvaranja posetimo Nacionalni muzej Danske. Kada je o muzejima reč, vodite računa o njihovom radnom vremenu, jer mnogi od njih ne rade ponedeljkom, a ostalim danima su otvoreni do 17h.

Nacionalni muzej Danske prikazuje istoriju Danske od antičkog doba i praistorije, preko srednjeg veka, sve do današnjih dana. Nas je najviše privukao zbog izložbe o Vikinzima, koja je u muzeju postavljena u junu 2024. godine i biće otvorena do 2027. godine.

“Ljudi vikinškog doba – Viking je ime koje se danas koristi za ljude koji su živeli u regionima gde se sada govore nordijski jezici: u Norveškoj, Švedskoj, Danskoj, na Farskim ostrvima i Islandu. Ratnici i trgovci su stekli ugled na moru, ali većina njih su bili pre svega zemljoradnici. Živeli su teškim i štedljivim životom, ali su imali svoju slobodu, za razliku od robova, čiji su vlasnici bili drugi i nisu imali svoja socijalna i zakonska prava.”

U sklopu Nacionalnog muzeja Danske nalazi se i Dečiji muzej, čiji je moto – Ovde ne važi znak “Ne pipaj”, sa brojnim dečijim eksponatima i velikom igraonicom, za potpuno uživanje mališana. Radno vreme ovog muzeja je pola sata kraće i njegova vrata se zatvaraju u 16,30h.

Statua “Mala sirena“

Hans Kristijan Andersen (2. april 1805. godine, Odense – 4. avgust 1875. godine, Kopenhagen) obeležio je književnost Danske i celog sveta napisavši neke od najpoznatijih bajki, koje i danas čitamo svojoj deci. Carevo novo odelo, Ružno pače, Palčica, Mala sirena, Snežna kraljica… samo su neke od njih.

Koliki je značaj ovog umetnika najviše govore činjenice da je H. K. Andersenu u centru Kopenhagena podignut spomenik, možete posetiti njegov muzej na Gradskom trgu, jedan od bulevara nosi njegovo ime, a ponosno se ističe i da je deo svog života živeo u Nyhavnu, najpoznatijoj četvrti Kopenhagena.

Međutim, najčuvenija atrakcija grada inspirisana motivima Andersenove poznate bajke svakako je bronzana statua “Mala sirena” (The Little Mermaid), delo vajara Edvarda Eriksena. Postavljena na steni na obali pored šetališta u Kopenhagenu, visine je metar i 25 santimetara i na ovom mestu nalazi se još od davne 1913. godine. Više puta tokom godina statuu su pokušali da unište i sruše, ali uprkos tome, ona uspešno odoleva i simbol je Kopenhagena već više od jednog veka.

Crkva Svetog Albana i Gefion fontana

Kada od statue Male sirene krenete prema Amelienborg palati, duž šetališta kod luke, naići ćete na veoma interesantnu crkvu. Crkva Svetog Albana (St. Alban’s Church) je anglikanska crkva sagrađena u periodu od 1885. – 1887. godine, zbog sve veće zajednice Engleza u Kopenhagenu.

Gefion fontana (Gefion Fountain) ogromna je fontana u neposrednoj blizini pomenute crkve. Prikazuje volove koji vuku plug, a njima upravlja boginja Gefion. Scena koja je prikazana na fontani je mitska priča o nastanku jednog od ostrva na kome se Kopenhagen nalazi, ostrva Zeland.

Fontana je poklon Karlsberg pivare gradu, povodom pedesetogodišnjice postojanja pivare.

Amelienborg palata i smena straže

Možda i najjači utisak sa putovanja u Dansku jeste smena straže ispred Amelienborg palate, zvanične rezidencije danske kraljevske porodice.

Amelienborg palata sastoji se od četiri identične zgrade koje uokviruju trg na kome se nalazi statua Kralja Frederika V na konju. Amelienborg muzej, u jednoj od palata, omogućava vam uvid u privatne odaje i izložbu o monarhiji i njihovoj tradiciji. Dok se nalazite na trgu, uočićete nedaleko i zelenu kupolu Frederikove crkve (poznate i kao Mermerna crkva).

Međutim, ono što svakog dana u podne na trgu okuplja veliki broj posetilaca jeste ceremonija smene kraljevske garde. Kraljevsku gardu osnovao je Frederik III 30. juna 1658. godine. Možete je sresti i na ulici dok marširaju od kasarne pored Rozenborg palate do Amelienborg palate gde se vrši smena straže.

Okrugli toranj

Okrugli toranj je osmatračnica i astrološka opservatorija iz XVII veka i nalazi se nedaleko od Rozenborg zamka. Hodnik u obliku spirale vodi skoro do vrha tornja, a potom se penjete stepenicama uskim hodnikom koji reguliše semafor.

Sa vrha se pruža divan pogled na Kopenhagen. Ulaz u ovu neobičnu zgradu se naplaćuje 40 DKK za odrasle, dok deca od 5 – 15 godina plaćaju 10 DKK.

Eresundski most i poseta Malmeu

Ukoliko boravite u Kopenhagenu ili Malmeu nikako ne propustite da prođete Eresundskim mostom koji povezuje ova dva grada. Iskustvo je neverovatno.

Reč je o jedinstvenoj građevini, mostu koji prelazi u podvodni tunel, dugom 8 kilometara, najdužem mostu na svetu koju prelazi granice nekih država. Iako se o spajanju Kopenhagena i Malmea dugo razmišljalo, planovi o izgradnji mosta su ostvareni tek krajem XX veka.

Prema projektu danskog arhitekte Džordža K.S. Rotne, most je zvanično otvoren 01. jula 2000. godine i prelazi Eresundski moreuz povezujući Malme i Kopenhagen. Most vodi od Malmea do veštačkog ostrva Peberholm (što u prevodu znači Biber, koje je naziv dobilo jer je napravljeno pored prirodnog ostrva Saltholm, ili So) gde prelazi u podvodni tunel i 3,5 km se nastavlja ispod mora.

Usled blizine aerodroma u Kopenhagenu, bilo je neophodno da se delimično sagradi tunel, te Eresundski most-tunel predstavlja zaista veličanstven poduhvat.

Vožnja od jednog do drugog grada traje oko 30 minuta, a o samom Malmeu ću vam pisati u posebnoj objavi.

Tivoli zabavni park

Jedna od najpoznatijih aktrakcija u Kopenhagenu jeste Tivoli park, treći najstariji zabavni park u svetu, koji i danas radi. Otvoren je 15. avgusta 1845. godine, a nalazi se u samom centru Kopenhagena, u blizini zgrade Glavne železničke stanice.

Mi ga nismo obišli, jer je u vreme naše posete bio zatvoren, ali ukoliko ne želite da propustite ovu atrakciju, na zvaničnom sajtu Tivoli parka možete proveriti u kom periodu godine je otvoren, kao i cene ulaznica.

Dansko pecivo

Skoro svaka moja objava sadrži deo o lokalnoj hrani. Kada je u pitanju Danska, neizostavno je pomenuti savršene ukuse danskog peciva, pre svega rolnica sa cimetom, koje možete kupiti na svakom koraku u gradu. Tu su i kobasice, sa raznovrsnim punjenjem, koje se prodaju na štandovima u gradu, ali i takozvani “otvoreni sendviči” (open-faced sendwiches), raženi hleb sa različitim nadevima.

Što se tiče cena, Kopenhagen je zaista jedan od skupljih gradova u kome smo bili. Cene kafe u kafićima kreću se oko 5e, pivo je 9 – 10e, pecivo u pekarama oko 10e, jela u restoranima 30 – 50e po osobi u proseku.

Hygge

Međutim, osim svih znamenitosti koje u Kopenhagenu vredi videti i hrane koju treba probati, možda važnije od svega je osetiti njihovu umetnost življenja, zvanu hygge.

Kako jedan narod u zemlji gde je često tmurno, gde u zimskim mesecima kasno sviće i rano pada mrak, gde je često veoma hladno, važi za najsrećniji narod na svetu?

Odgovor na to pitanje pruža vam upravo hygge – danski recept za srećan život. I pored lošeg vremena, povremene kišice, stalnih oblaka, na licima ljudi u Danskoj videćete osmehe, ljubaznost, opuštenost.

Reč hygge potiče od norveškog izraza za blagostanje.

Razgovor sa najboljim prijateljem, čitanje knjige ispred kamina, gledanje filma sa porodicom, opuštena šetnja pored obale reke, umirujući zvuk talasa na moru, hygge je sve ono što vas čini srećnim, spokojnim i opuštenim.

Nadam se da je čitanje ovog teksta bar malo izazvao hygge osećaj u vama, da ste uživali, saznali nešto novo… i poželeli da posetite predivni Kopenhagen.