Cinque terre – pet čarobnih ligurijskih sela

Ćinkve Tere (Cinque terre) – tako dugo željena destinacija na mojoj listi.

Verujem da nema putnika ni turista koji nisu čuli, posetili ili bar nekada na slikama videli šarene fasade kućica ušuškanih u stenama kraj mora. Ova čarobna ribarska sela u pokrajini Ligurija, u Italiji, nastala su u srednjem veku. Za turiste su otkrivena tek polovinom prošlog veka. Danas predstavljaju jednu od najpoznatijih i najposećenijih turističkih destinacija u Italiji, pa i celom svetu.

Naziv Ćinkve Tere (Cinque terre) na italijanskom znači “pet zemalja”. Kao što im i samo ime govori, reč je o pet ribarskih sela nastanjenih na obali mora. To su, od juga ka severu, Riomaggiore, Manarola, Corniglia, Vernazza i Monterosso al Mare. Svake godine ih poseti na milione turista, najviše u letnjim mesecima.

Zajedno sa obalom i okolnim brdima, ovih pet sela čine Nacionalni park “Cinque terre“, koji se od 1997. godine nalazi na Uneskovoj listi svetske baštine.

Kako doći do Nacionalnog parka “Cinque terre”

Jedna od opcija za obilazak sela jeste iz grada La Specija (La Spezia), koji predstavlja važnu pomorsku luku u Italiji. Odatle se do ribarskih sela može doći vozom ili brodićem. Kako smo mi ovu oblast posetili prilikom boravka u Toskani, odnosno nakon letovanja na Sardiniji, (o čemu možete pročitati u posebnom postu o Algeru i okolini), odlučili smo da do La Specije dođemo kolima, a zatim vozom obilaziti sela.

Montekatini Alto, predivan stari grad u kom smo bili smešteni u Toskani, od La Specije je udaljen oko 100 km. Iako ispred same železničke stanice u La Speciji postoji veliki parking, da biste našli slobodno mesto u njemu, morate poraniti. Mi to nismo učinili, i zamalo da nas ta greška košta toga da uopšte ne obiđemo “Cinque terre”. Naime, u La Speciji smo bili tek oko 12h časova i čitavih sat vremena smo tražili slobodno parking mesto po gradu. Svi javni parkinzi koje smo nalazili na mapama bili su zauzeti. Međutim, sreća nas je ipak poslužila. Ispred jedne od stambenih zgrada (tu isto morate voditi računa da ne stoji znak da je dozvoljeno parkiranje samo stanarima okolnih zgrada), našli smo mesto, odakle nam je trebalo desetak minuta pešaka do železničke stanice.

Ulaznice

Ulaz u sam Nacionalni park se ne naplaćuje. Karte za voz kupujete na stanici, pojedinačna vožnja iznosi 5e za odrasle i 2,5e za decu. Međutim, ukoliko planirate da posetite više od dva sela, najpovoljnija opcija je da kupite dnevnu kartu. Dnevna karta za odrasle (12 – 69 godina) košta 18,20e, dok za decu 4 – 11 godina iznosi 11,40e. Kartica je personalizovana i nakon što je kupite neophodno je da upišete svoje ime na njoj. Važi do ponoći i obuhvata celodnevnu vožnju vozom, sa neograničenim brojem ulazaka i izlazaka na stanicama. Takođe, obuhvata pristup dvema pešačkim stazama koje se inače plaćaju, od Monterosa do Vernace i od Vernace do Kornilije. Zatim, besplatno korišćenje toaleta u svih pet sela i korišćenje autobusa u okviru Nacionalnog parka, te popust na kupovinu ulaznica za određene muzeje u La Speciji.

Ukoliko želite da u ovoj oblasti provedete više dana, možete uzeti i karte za dva ili tri dana, o čemu više informacija imate na sajtu cinqueterrecard. Ovo su cene koje važe od 15. marta do 6. novembra, dok tokom zime važi drugačiji cenovnik. Tada je isplativije kupovati karte za pojedinačne vožnje, dok se pešačke staze u tom periodu ne plaćaju. Na ovoj stranici možete pogledati i red vožnje vozova. U letnjoj sezoni idu otprilike na svakih 20 minuta.

Vozovi su novi, brzi, pojedini opremljeni toaletima i iz La Specije za samo nekoliko minuta stižete do prvog mesta Riomađorea, dok vožnja do najsevernijeg sela, Monterossa al Mare traje oko 20 minuta.

1. Riomaggiore

S obzirom na to da smo u samom početku dosta kasnili, u Riomađore, selo najbliže La Speciji, smo stigli oko 14h. Prvi susret sa bajkovitim šarenim kućicama pastelnih boja čini da shvatate zašto su ova čarobna seoca toliko popularna već decenijama unazad.

Sa stanice u Riomađoreu, prolazom kroz predivno ukrašeni pešački tunel stižete do centra. Tu već sve vrvi od gužve i turista čiji su pogledi puni oduševljenja upereni u šarenilo kuća sa čijih prozora i terasa visi veš koji se suši. Skoro na svakom koraku nailazite na brojne prodavnice, suvenirnice, gelaterije.

Ipak, zadivljujući pogled Riomađore vam pruža pored samog mora i pešačke staze Via dell’ Amore (staze ljubavi). Jedan od prelepih vidikovaca nalazi se upravo ovde. Iako su vesele boje fasada mamile da se duže zadržimo u centru sela, spustili smo se do mora i na kratko uživali u pogledu na šarmantne uske stepenice koje zaranjaju u more i kamenje koje me je podsetilo na kockice razbacane po podu.

Kažu da su upravo u ovom selu najlepši zalasci sunca.

2. Manarola

Manarola – druga stanica, koja me je već na prvi pogled kupila. Za mene najlepše od četiri sela koja smo ovom prilikom posetili. Kada izađete iz voza u Manaroli, uske ulice spuštaju se pravo ka moru i luci. A tamo vas očekuje veličanstveni pogled na plavetnilo mora, stene koje izranjaju iz njega, na čamce usidrene okolo, žamor kupača u letnjim mesecima i zvuk skakanja u more sa stena.

Manarola je poznata po tome što su u jednom delu sela kuće sagrađene na litici visokoj 70 metara, ispod koje se nalazi mala luka odakle kreću brodići. Kada sa tog mesta stazom krenete uz more u nekom trenutku doći ćete nasuprot litice gde su načičkane šarene kuće. Tu će vas sačekati jedan od najlepših prizora u “Cinque terre”, koji je možda i najslikaniji u ovom Nacionalnom parku.

Manarola ne poseduje plažu, ali se veliki broj turista kupa u moru oko stena pored luke i skače sa istih. U samom mestu postoje restorani, radnje raznih proizvoda, suvenirnice, a u selu postoji i srednjevekovna kamena crkva, crkva San Lorenzo.

3. Corniglia

Corniglia je treće po redu selo, koje mi ovog puta nismo posetili. S obzirom na to da se radi o jedinom selu do kojeg se ne može doći morem, jer je smešteno na rtu visine preko 100 metara, do kog od železničke stanice vodi više od 360 stepenika (može se koristiti bus do centra), odlučili smo da ovog puta preskočimo posetu Corniliji.

Kako se nalazi visoko iznad mora, verujem da pruža neverovatan pogled na beskrajno prostranstvo, ali mi smo ovog puta uspeli samo da ovo seoce izdaleka uslikamo sa brodića.

Vožnja brodom

Kako bismo u potpunosti doživeli lepotu ligurijske obale, odlučili smo da se jednu stanicu vozimo brodićem. I to, od Manarole do Vernace. Karte su koštale 15e po osobi u jednom pravcu i kupili smo ih u maloj luci sat vremena pre polaska. Prizor koji imate priliku da vidite kada sa mora prilazite ovim prekrasnim mestašcima, svakako je nešto što vredi videti.

Međutim, računajte na to da će vam vožnja brodićem oduzeti više vremena prilikom ukrcavanja, jer se u malim lukama stvaraju duži redovi, samim tim se i duže čeka, a i polasci nisu tako česti kao kada idete vozom. Ovde možete pogledati red vožnje brodova i cene karata.

4. Vernazza

Vernaca je četvrto u nizu selo u okviru “Cinque terre” i pored Manarole važi za jedno od najslikovitijih i najpopularnijih sela, za mnoge i najlepše. U to smo se uverili čim smo se iskrcali u maloj luci pored koje se nalazi i uska plaža, koja je bila prepuna turista. Odmah pored plaže nalazi se trg, na kome dominira crkva Svete Margarite Antiohijske, sa belim zvonikom. Takođe, tu su i brojni restorani i kafići. Od trga dalje vode uske uličice između visokih šarenih zgrada.

Do najpoznatijeg vidikovca u Vernaci doći ćete kada pešačkom stazom pored crkve krenete u pravcu Monterosa, ka terasastim vinogradima, jednom od obeležja Nacionalnog parka. Vidikovac na google mapi možete potražiti kao “Sentiero Monterosso – Vernazza” i kada stignete imaćete prilike da uživo vidite one slike Vernace sa interneta, po kojima mnogi prepoznaju “Cinque terre”.

Kako smo u Vernaci bili u najtoplijem delu dana, zbog malog deteta, a već i prilično gladni, odlučili smo da ne idemo do tog vidikovca. Uskim, strmim stepenicama popeli smo se do zamka Doria (ulaz se plaća 2e po osobi), iznad samog trga, odakle se pruža pogled na suprotnu stranu Vernace u odnosu na pomenuti vidikovac. Međutim, ništa manje zadivljujuće nisu bile ni fotografije sa ovog mesta.

* Imajte na umu da u većini restorana u Italiji, pa i u selima “Cinque terre” ne služe obroke u periodu između 13,30h i 18,30h. Ukoliko želite da u to vreme nešto prezalogajite, to možete učiniti u nekoj od fokačerija ili drugim prodavnicama brze hrane. Tako, nemojte se iznenaditi kad vidite turiste koji sede na stepenicama ispred neke kuće i uživaju u svom ručku.

5. Monterosso al Mare

Poslednje u nizu, najsevernije selo “Cinque terre” jeste Monterosso al Mare. Najveće od svih sela i jedino koje podseća na pravi primorski gradić. U svom novom delu poseduje široku i dugačku peščanu plažu, potpuno organizovanu, šetalište pored plaže, restorane, barove, hotele. Možda je zbog toga najmanje interesantno turistima. Meni je posle velikih gužvi u prethodnim mestima prijalo da prošetam promenadom duž plaže, dok su se sa druge strane smenjivale predivno oslikane fasade kuća. Na samom kraju plaže nalazi se fascinantna statua giganta uklesana u stenu. Sagrađena je 1910. godine i predstavlja Neptuna, boga mora.

U starom delu ovog sela dominiraju uske ulice, sa dosta barova i restorana.

Jedna od mojih najvećih putničkih želja ispunila se sa posetom “Cinque terre”. Ovde nećete naći značajne istorijske lokalitete, muzeje, niti znamenitosti. Ali ćete uživati u beskrajnom pogledu na prelepu boju mora, u pastelnim bojama kuća ušuškanih u stenama, terasastim vinogradima na okolnim brežuljicma i nasmejanim licima ljudi oko vas.

Da li ste ih posetili ili imate želju da posetite pet ribarskih sela? Kakvi su vaši utisci? Pišite u komentarima.