5 očaravajućih lokacija koje možete posetiti na Peloponezu

Peloponez – na jugu Grčke, južno od Korintskog zaliva, nalazi se najveće poluostrvo u Grčkoj, koje je prokopavanjam Korintskog kanala zapravo postalo ostrvo.

Magičan i pun istorije, Peloponez je mesto koje odiše duhom starih vremena, starih civilizacija i nesvakidašnjih gradova.

Mesto prve grčke prestonice i kolevka olimpijskih igara. Magičan, nezaboravan i jednostavno savršen.

Peloponez obiluje očaravajućim lokacijama koje možete obići – od predivnih gradova, preko istorijskih znamenitosti, do lepih plaža.

U ovom postu pisaću vam o našem boravku na Istočnom Peloponezu i lokacijama koje smo posetili, a koje su ostavile predivne utiske na nas. To su:

• Korintski kanal
• Arheološko nalazište Mikena
• Tolo – gradić u oblasti Argolida, gde smo bili smešteni
• Grad Nafplio, upravno sedište okruga Argolida
• Pozorište Epidaurus

Takođe, pisaću o samom putu do Peloponeza, smeštaju koji smo rezervisali, pauzama koje smo pravili na putu, a fotografijama pokušati da dočaram svu lepotu ovog predivnog poluostrva.

Nadam se da ćete iz našeg iskustva izvući korisne informacije za neko vaše sledeće putovanje.

Polazak – uzbuđenje pred dugo iščekivani put na Peloponez

Na Peloponez smo putovali u junu 2021. godine. Kako je Grčka zbog virusa covid 19 bila zatvorena za srpske turiste skoro godinu dana, nestrpljivo smo iščekivali otvaranje granica. Peloponez je odavno bio na listi destinacija koje smo želeli da posetimo.

I dalje je bilo vreme korone, nije bilo dovoljno poneti pasoš, spakovati se i krenuti na put. Postojala je doza bojazni da li će, zbog tadašnje situacije, na granici sve proteći kako treba. Ipak, to nas nije sprečilo da se upustimo u ono što najviše volimo… da putujemo.

Međutim, nakon samo nekoliko sati od polaska, pogled na dobro poznate oleandre duž puta značio je samo jedno. Opet smo u zemlji sunca i maslina. Odmor je zaista počeo..

Put do Istočnog Peloponeza

Nakon prelaska granice, vreme je za prvu pauzu. Nekoliko kilometara posle ulaska u Grčku, sa desne strane nalazi se odmorište pored Eko pumpe, koje je pogodno za pauzu, posebno ukoliko putujete sa decom.

Poseduje restoran i baštu sa mobilijarom za decu. Takođe, i dovoljan broj parking mesta. Toalet može da se koristi besplatno uz račun iz restorana. Nakon kraćeg predaha, krećemo dalje…

Deonica puta od granice do odvajanja za Solun je magistralni put, a zatim se u pravcu Atine vozi autoputem. Do samog Peloponeza i kasnije do ostrva Elafonisos, o kome sam takođe pisala u ovom postu, ima mnogo naplatnih rampi, u zavisnosti od vaše krajnje destinacije i na svakoj je cena putarine par eura.

Tag za elektronsku naplatu putarine

Da ne biste gubili vreme, jer nekada znaju da budu gužve, moja preporuka je da čim uđete u Grčku, na prvoj naplatnoj rampi uzmete njihov tag za elektronsku naplatu putarine. Sa desne strane naplatne rampe nalazi se kućica, uređaj dobijate besplatno i samo je potrebno da uplatite odgovarajući iznos novca.

Od radnika možete dobiti informaciju o približnom iznosu koji vam je potreban do vaše destinacije. Za dobijanje uređaja potrebno vam je da pokažete pasoš i saobraćajnu dozvolu.

Ukoliko imate naš tag, veoma lako ćete koristiti i grčki. Model je isti, tako da možete samo zameniti tagove odnosno na već postojeće postolje staviti drugi. Nas je za put do Peloponeza i Elafonisosa i nazad putarina koštala oko 100e.

Nei Pori – pauza do Istočnog Peloponeza

Pošto smo putovali sa detetom od nepune četiri godine, da ne bi ni njemu ni nama bilo prenaporno, jer od Niša do gradića Tolo, koji nam je bio baza prvih šest dana na Peloponezu, ima oko 1000 kilometara, prvu noć smo prespavali u Nei Poriju.

Nei Pori se nalazi u Olimpskoj regiji, u oblasti Tesalija, na pola puta do Tola.

Jedno od omiljenih letovališta srpskih turista, sa širokim ulicama i smeštajnim objektima duž duge i prostrane peščane plaže, činilo se kao idealno mesto za pauzu.

Međutim, kada bismo ponovo išli na Peloponez, a verujem da hoćemo, jer je toliko toga ostalo za videti, smeštaj za usputno noćenje bismo birali bliže Atini. Možda negde posle Volosa.

Iako se Nei Pori nalazi na pola puta, do Tola postoje najmanje dve lokacije koje zaista ne treba propustiti videti. Korintski kanal, koji je fascinantan uživo i arheološko nalazište Mikena, te vredi odvojiti vreme za njih. Usput se nalazi i mesto Termopil, gde se odigrala čuvena Termopilska bitka.

Stoga, bolje je prvog dana preći veći deo puta, da biste sutradan imali više vremena za razgledanje pomenutih lokacija. A prva koju smo mi posetili na ovom putovanju bio je Korintski kanal.

1. Korintski kanal – čudo stvoreno ljudskom rukom

Nakon doručka u bašti restorana na šetalištu u Nei Poriju, koji drži žena iz Niša i prijatne čašice razgovora, u odličnom raspoloženju i puni očekivanja, krenuli smo ka Peloponezu. Do Korintskog kanala ima skoro 470 km i sa jednom usputnom pauzom putovali smo oko 5,5 sati.

Korintski kanal je ime dobio po obližnjem gradu Korintu. Povezuje Korintski zaliv sa Egejskim morem i razdvaja poluostrvo Peloponez od grčkog kopna.

Kanal je počeo da se gradi 1881. godine, a završen je 1893. godine. Dug je 6,3 km i širok oko 21 – 24 metara, dok strane kanala dosežu visinu i do 75 metara od površine mora.

Izgradnjom Korintskog kanala uštedelo se oko 700 km plovnog puta oko Peloponeza, a danas se najviše koristi za turističke brodove i jahte.

Kanalom prođe oko 16000 brodova godišnje. Nažalost, nismo bili te sreće da prilikom naše posete vidimo neki od brodova, ali smo uživali u samom pogledu sa mosta.

Bungee jump sa mosta iznad Korintskog kanala

Za razgledanje i slikanje kod Korintskog kanala nam je bilo dovoljno oko pola sata. Pored samog mosta nalazi se i plato sa slikama koje prikazuju kako je tekla izgradnja i prokopavanje kanala.

Međutim, za ljubitelje avanture, sa starog mosta iznad Korintskog kanala moguće je skakati bungee jump između strana kanala.

Neophodno je da ispunjavate određene uslove. Neki od njih su da ste punoletni, da imate između 45 – 105 kg za muškarce i 45 – 93 kg za žene i da nemate ozbiljnih zdravstvenih tegoba. Više podataka i informacija o tome možete pročitati na sajtu manava.

Za svaku preporuku je posetiti Korintski kanal na putu ka Peloponezu. Odvajanje od autoputa je par kilometara pre kanala, putokazi su dobro obeleženi, a vama se pruža mogućnost da vidite fascinantnost onoga što je čovek stvorio ljudskom rukom.

Nakon obilaska i oduševljenja onim što smo videli, kupujemo magnetić, obavezni suvenir sa svakog putovanja i krećemo put Mikene.

2. Mikena – arheološko nalazište u Grčkoj

Mikena se nalazi na oko 90 km jugozapadno od Atine. Od Korintskog kanala nam je trebalo oko 40 minuta da stignemo do ovog lokaliteta, a ulaz se plaćao 12e za odrasle.

Upoznavajući se sa istorijom Mikene, saznaćete da je u II milenijumu p.n.e. Mikena bila jedan od najvažnijih centara grčke civilizacije, vojno utvrđenje koje je dominiralo velikim delom južne Grčke. Zbog toga, period grčke istorije od 1600. do 1100. godine p.n.e. naziva se mikenskim periodom.

Prva arheološka iskopavanja Mikene vršio je grčki arheolog Pitakis 1841. godine, koji je pronašao i obnovio Lavlja vrata. Najpoznatiji mikenski spomenik sazidan je oko 1250. godine p.n.e. Ulaz u lokalitet predstavlja upravo prolaz kroz ovaj čuveni spomenik.

Obilazak arheološkog nalazišta

A zatim vas putokazi vode dalje. Zapravo, kroz lokalitet se krećete stazama na kojima su iscrtane strelice koje vam pokazuju u kom pravcu treba da idete.

Takođe, na svakih par metara nalazi se ploča sa natpisom i opisom onoga što se nekada nalazilo na tom mestu.

Nažalost, mnoge od tih ploča su bile oštećene i još uvek nisu bile obnovljene, posle šumskog požara koji je 30. avgusta 2020. godine izbio u blizini ovog nalazišta. Tačnije, pored grobnice Agamemnona, kralja Mikene, koji je komandovao grčkim oružanim snagama tokom Trojanskog rata. Srećom, požar je bio bez velikih posledica.

Popeli smo se do samog vrha nalazišta, a za obilazak nam je trebalo nekih sat vremena. Naravno, to zavisi i od afiniteta, možete provesti u obilasku i više vremena, jer u sklopu lokaliteta postoji i muzej, koji mi ovog puta nismo posetili, zbog vrućine i jer smo već bili umorni od puta. Osim toga, postoji prodavnica suvenira, toalet, a ispred nalazišta je veliki besplatan parking.

Na parkingu na samom ulazu bio je parkiran vatrogasni kamion, kako smo saznali kasnije, iz predostrožnosti nakon požara koji se dogodio. Verovatno je iz tog razloga, kada smo pre dolaska u google navigaciju ukucali Mikena, pisalo da je privremeno zatvoreno.

Međutim, kako je odvajanje sa puta samo par kilometara, odlučili smo da odemo i videli da informacija nije tačna. Zato, uvek kada ste u mogućnosti, proverite na licu mesta da li lokalitet zaista radi.

Slikanje na ovom i ostalim lokalitetima koje smo posetili na ovom putovanju je dozvoljeno, ali imajte na umu da ukoliko želite da snimate dronom, to nije moguće, čak iako vidljivog znaka zabrane nema.

3. Tolo – beskrajno simpatičan gradić

Nakon kraćeg predaha, nastavili smo dalje, prolazeći pored nepreglednih plantaža pomorandži. Iako je svima verovatno prva asocijacija na Grčku masline i maslinovo ulje, oblast Argolide na Peloponezu jedna je od oblasti gde se nalazi najviše drveća pomorandži. U Tolo smo stigli u večernjim satima.

Smeštaj u Tolu

Smeštaj smo, kao i na svakom putovanju, rezervisali preko sajta http://booking.com u hotelu Dolphin, na bazi noćenja sa doručkom. Divan, mali porodični hotel, sa odličnom uslugom i fenomenalnom hranom. Generalno, hrana na Peloponezu je svuda bila preukusna.

Hotel se nalazi na samoj obali, na kraju grada, a ispred ima jako usku plažu, sa jednim redom suncobrana i malim dokom. Do plaže se dolazi preko bašte i restorana hotela, gde se ujutru služi doručak. Naravno, u restoranu možete i ručati i večerati.

O gostoljubivosti domaćina najviše govori situacija koja nam se dogodila kada smo stigli u Tolo. Nakon što smo se smestili u hotel, sišli smo do restorana na piće i sladoled i pitali konobara da li u ponudi imaju sladoled bez kravljeg mleka. Nisu imali, tako da smo samo popili piće i raspitali se gde je najbliži market, kako bismo otišli u nabavku.

Kasnije te večeri, u obližnjem marketu, dok smo kupovali namirnice, prišao nam je stariji čovek, Grk, držeći kiselo mleko u rukama.

U prvom momentu nismo razumeli zašto se baš nama obratio, ali smo ubrzo shvatili da se radi o vlasniku hotela gde smo odseli.

Nakon što je od konobara saznao da je gost hotela neko ko ne konzumira proizvode od kravljeg mleka, izašao je do marketa, kako bi nabavio namirnice koje može da ponudi za doručak. Sledećeg jutra, za doručak su nas, pored kravljih, sačekali i proizvodi od ovčjeg i kozjeg mleka. Gest zaista vredan poštovanja.

Tolo – šarenolikost ulica i objekata

Tolo je veoma simpatičan gradić prefekture Argolida, sa nizom hotela duž obale i brojnim restoranima. Prepun cveća i šarenila. I odlična baza za obilazak Istočnog Peloponeza, zbog blizine svih poznatih lokacija, a povoljnijih cena u odnosu na Nafplio.

U ovom beskrajno šarmantnom gradiću na Peloponezu, uživaćete u predivnim dekoracijama restorana, iz kojih se pruža neverovatan pogled na Egejsko more i brojne čamce usidrene blizu obale, u mirisu cveća i drveća i srdačnosti meštana, u miru i tišini koju pruža…

Međutim, pravi dragulj ove oblasti je grad Nafplio, prva prestonica moderne Grčke, danas upravno sedište okruga Argolida.

4. Nafplio – dragulj Argolide i celog Peloponeza

Nafplio je bio prestonica Grčke od 1829. do 1834. godine, od Tola je udaljen 7 km, a posetili smo ga drugog dana nakon dolaska na Peloponez.

Obišli smo:

• tvrdjavu Palamidi
• stari grad Nafplio
• deo oko luke

Tvrđava Palamidi

Najpre smo posetili tvrđavu Palamidi, jednu od tri tvrđave u gradu. Palamidi je najmlađa i najviše očuvana tvrđava u gradu. Podigli su je Venecijanci 1711. godine.

Do tvrđave se možete popeti pešaka i to uz ukupno 857 stepenika koji vode do nje, a kome je to ipak naporno može se doći i kolima. Ispred ulaza se nalazi parking. Ulaz je bio 8 evra za odrasle, dok deca ispod 6 godina nisu plaćala.

Stari grad Nafplio

Nakon obilaska Palamidi tvrdjave, sa koje se širi fantastičan pogled na Nafplio i Argoliski zaliv, spustili smo se do starog grada. Veliki i prostran parking postoji u luci, a odatle uskim ulicama uranjate u veličanstvenost starog dela grada. U deo koji odiše venecijanskim šarmom i šarenilom i verujem da oduševljava svakog turistu. Nas jeste.

Uživali smo u šetnji predivnim ulicama okićenim bugenvilijama. Prošetali do trga Sintagma – centralnog gradskog trga, koji je izgrađen po modelu Trga Svetog Marka u Veneciji, gde se nalazi i Arheološki muzej. Zatim, pored zgrade Vojnog muzeja, kupili suvenire u jednoj od mnogobrojnih radnji sa živopisnim izlozima.

Za kraj tog dana, probali smo najukusniju baklavu u jednom od kafića pored gradske luke, iz kog se pruža pogled na tvrđavu Burtzi.

Tvrđava Burtzi

Tvrđava Burtzi se nalazi na malom ostrvcu u blizini luke. Podigli su je Mlečani 1473. godine, kako bi sa nje štitili luku i grad od piratskih napada sa mora. Tokom vekova, namena tvrđave se više puta menjala.

Osvajali su je Turci i Venecijanci, bila je rezidencija dželata, egzekutora smrtnih kazni nad osuđenicima u tvrđavi Palamidi.

Takođe, u periodu od 1930. godine do 1970. godine, na ostrvu se nalazio hotel. Danas tvrđava služi kao turistička atrakcija i u njoj se tokom leta održava tradicionalni muzički festival Nafplia.

5. Epidaurus – najakustičnije pozorište na svetu

Iz Tola smo obišli i teatar Epidaurus, koji se nalazi na nekih 30ak kilometara udaljenosti. Najakustičnije pozorište na svetu, prečnika 114 metara, izgrađeno u 4. veku pre nove ere, nešto je što nikako ne treba propustiti. Ulaz se plaća 12e po osobi za odrasle.

Zaista je neverovatno kako se sa tzv. nulte tačke na sredini pozornice može čuti govor normalnim glasom čak do poslednjeg reda publike. Pozorište Epidaurus se od 1988. godine nalazi na UNESKO-voj listi svetske kulturne baštine. Do danas nije jasno kako je napravljena savršena akustika pozorišta.

Danas se koristi za velike muzičke događaje i festivale. Najpoznatiji je Epidaurus festival antičke drame, koji se održava u letnjim mesecima. Pored razgledanja pozorišta, u cenu ulaznice ulazi i poseta Arheološkom muzeju u okviru lokaliteta.

Plaže na Istočnom Peloponezu

Preko dana smo uglavnom boravili na gradskoj plaži u Tolu, koja se nalazi na ulazu u grad i sasvim je dobro organizovana. Peščana je, sa postepenim ulaskom u vodu. Set ležaljki i suncobrana je u plažnom baru gde smo mi boravili koštao 10 evra. Voda je početkom juna bila čista i dovoljno topla za kupanje.

Osim ove, posetili smo i odličnu plažu u blizini Nafplia, plažu Karatona. Velika peščana organizovana plaža, u uvali, zastićena od vetra. Na samoj plaži delimično ima prirodne hladovine, a pogodna je za porodice sa malom decom, jer je sa dugim plićakom.

Okrug Argolida pruža veliki izbor lokacija koje možete posetiti. Međutim, ako su vam plaže najznačajnija stvar na letovanju, možda ovo ipak nije pravi izbor za vas. Iste, a i lepše, možete naći i na Halkidikiju.

U pogledu svega ostalog, kulturno – istorijskih lokaliteta, hrane, izleta… Peloponez će zadovoljiti svakog turistu.

Za obilazak potrebno je nekoliko odlazaka kako bi se detaljno obišle sve oblasti i sva čarobna mesta na poluostrvu.

Ukoliko ste posetili Peloponez, pišite mi šta bi još vredelo posetiti kako u oblasti Argolide, tako i u ostatku Peloponeza. Nadam se da ćemo se uskoro upustiti u novu pustolovinu.